LIPO LI JE LIPO LI JE

JEDITE RIBU, VOZITE BICIKL, NOSITE POTKOŠULJE, SLUŠAJTE MAJKU, POŠTUJTE OCA, IZBJEGAVAJTE GMO, PIJTE ZELENI ČAJ, NE PIJTE DOK VOZITE, NE PLJUJTE PO ULICI, SLUŠAJTE PAMETNIJE, NE DERITE SE NA DJECU, NE BRINITE SE, REDOVNO SPAVAJTE

18.03.2008.

ZA PEDESET LIPA VIŠE

"Svi trgovci su ljudi
Neki ljudi su lopovi
Svi trgovci su lopovi"



Mislim bilo bi pre cinično da sad kažem da su svi ljudi lopovi. Nisu jebiga, ima i onih dobričina poštenih što uvijek najebu, ali oni nikad ne rade ko trgovci.
Da li ljudi sa lopovskim afinitetima upisuju trgovačke škole i počinju biznise, ili taj posao od ljudi čini lopove, to ne znam, al kad ti ona šuška prođe kroz ruku, a ti pomisliš: "joj oće li me skontat ako mu zaokružim na 3 marke? Samo da ne pogleda u displej. Brzo nestani jebemti broj, ajdeeee. 2 i 75, 2 i 75. šta je 25 feninga. Zaokružiću."

A sad priča:

Teta koja liči na svaku drugu tetu koja je ko višak dobila otkaz iz UPI-ja. Sijeda punđa, narandžasti kombinezon i crveni karmin. Nasmijana, dobrodušna i prijatna. Prijatna koliko i kit ubica. Lijepo ga vidjeti al nekako znaš da ti ne želi dobro.
Kupimo po 2 klipače i čipsa i štaznam još, uglavnom ceh 35 i po kuna. Ja čekam da platim, a ona počinje da smišlja prevaru. Zastade u treutku kad bi prema automatizmu trebala da pročita cijenu. Tačno stojim koso u odnosu na displej na kojem piše cijena. Još su displej napravili ko onaj na bankomatima, pa kad si iskosa ne vidiš dobro.
Ona zastade i poče da se znoji. Mali tik oka oda da nešto nije u redu.  Stavih ruku iza leđa lagano lagano...otkačih zakačku.
Njena ruka se polako spusti niže, a to je na ovom podnevnom suncu u Texasu moglo značiti samo jedno.
"
Neko od nas će otići kratak stranče", mogao sam joj pročitati iz pogleda
Sve što sam osjetio je bio pogled djevojke i prijatelja koji su čekali ishod, i vreo dah na vratu od onog lika što čeka u redu iza mene.
"
Spreman sam za tebe odmetniče. Pucaj!" spuštajući ruku u zadnji džep po šlajbek
Njen prst se spusti na veliki izblijedljeli "Space" na masnoj tastaturi. Kasa opali i otvori se uz glasan "
TRIDESETŠEST KUNA".
Brz si stranče, ali nedovoljno. Namirisao sam strah. Nije do pedeset lipa, u pitanju je čast.
"Koliko?" krečući se prema displeju i praveći se da nisam dobro čuo od buke.
"
TRIDESET PET I PO" a kez joj otkri zlatni zub
Ja izvadih novčanik, otvorih ga i opalih rukom po pultu. Vani je sunce udaralo okomito po ćelavim glavama poreznih inspektora koji samo čekaju priliku.
Ostavih po kune na pultu. Ja sam moralni pobednik stranče. Nije beg cicija.
Teško da će to više činiti dok sam ja platiša u ovom granapu.
Odjahasmo u sumrak do fast fooda po hamburger.
Prodavačica otkri zlatni zub...






THE END

LIPO LI JE LIPO LI JE

TAČNO VRIJEME
SPLIT
BUSOVAČA
<< 03/2008 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031



KARIKE

AUTOR
Kontinentalac je jak kao dvadeset žena.
Kao dvadeset velikih žena

HIT TJEDNA

TIŠINA

MATE MIŠO KOVAČ -PUCAO U SRCE RANIO RUKU