beats by dre cheap

EULOGY

Mjesecima nisam pisao.
Nije mi falilo.
Mjesecima nisam bio u bosni.
Ne fali mi više. Nekad malo kad popijem ili kad se zabrinem za mamino zdravlje i tatine živce. Počeo sam da jedem ribu. Uveliko. Bacam je na gradele ko da mi je otac pod maslinom rođen sa kamenom kao jastukom. Nema ribe koje ne znam ispeći. Čak mi i domaći odaju počasti. Bio na brodu. Pohvalili me da se dobro snalazim među onim silnim klinčevim konopima i jedrima. Ne zapinjem i ne padam preko ograde.
Kako da padnem? Pa morao bih biti totalni debil da padnem u ono usrano duboko more najtamnije plave nijasne koja postoji.
"More je super, more je super."
Brate onda živi u sojenici ili kako se već zove. Al nebitno. Super je more. Super izgleda sa obale. Super je plićaku.
Zubarka mi je rekla da ne izgledam ko da sam iz bosne. Nemam naglasak.
Kako li to izgledaju oni iz bosne? Velike glave pretpostavljam? Nose čakije? Smrde po ćevapima?
Strašno me iznerviralo to. Strašno mi je imponovalo također. Zasmetalo me što u gradu sa tradicijom od 1700 godina i 170 000 stanovnika ljudi ostaju zapanjeni kad ne izgledaš kao stereotip koji se plasira po vicevima na "fun" stranicama dnevnih novina. No ne nerviram se ko nekad. Shvatiš da si se rodio u vrijeme kad je bolje udarati u glavu nego zamoliti i zahvaliti se u prodavnici.
Ono što me imponovalo je to što bi ovakav kakav jesam, primitivni bosanac, svuda izgledao isto. U svakom milionskom selu na svijetu.
Oporavio sam se od prekida. Oporaviću se skroz kad se iselim iz ovog usranog stana. To ne mislim u prenesenom značenju. Gazdi iznad mene je polavilo kupatilo od glavne cijevi tako da su sve njegove fekalije veselo ofarbale moje plafone u sunčano žutu i kivi smeđu. Miomiris da ne spominjem. Ionako nisam kući nikako. Nisam kući odkad sam upisao faks.
Sad nekad navratim kod svojih. Imam jednu kafanu u kojoj se sastaje trust mozgova i koja ima najbolju zajebanciju nadaleko. Drugdje i ne idem. Nerviraju me novi klinci koji me ne prepoznaju nego pretpostavljaju ko sam kad  me vide s bratom. Vidim im u očima da im se ne sviđa što sa tu. Šta se ja imam kurčit sa splitskim tablama i svojim kunama? Đe sam bio kad je grmilo? Bolje da pijem sretan u jednoj kafani, nego da moram nogama da šutam frustrirane klince po čaršiji.
Planiram i u sarajevo da vidim prijatelje, iako sam skoro sve koji su mi dragi vidio na moru ovo ljeto. Ali doći ću.
Postao sam gastarbajter sa jednim malim detaljem. Ne patim za rodnim krajem. Ne želim da me sahrane na rodnoj grudi. Ne želim ostavinske rasprave. Ne miriše mi behar na tristo kilometara. Ne piše mi se više na blogu.

Pozdrav svima.
          Kontinentalac na moru. Više na moru nego kontinentalac.

LIPO LI JE LIPO LI JE
http://alabrale.blogger.ba
28/09/2009 15:02